Fobije i kristali

hematit
Okamenjeno drvo
Dimni kvarc druza
Mahovina ahat
Ametist u matriksu
rubin i zoisit
septarin pauk

Psihijatrijski gledano fobije predstavljaju nelogičan, intenzivan strah od određenih objekata, radnji, mesta, pojava ili situacija koje nisu opasne. Uzrok je preživljeni stres koji je prerastao u traumu koje niste ni svesni, ali koja vam blokira život na jednom, ili na više nivoa. Taj traumatski događaj ostavio je ožiljak na vašem eteričnom telu, mada se to ne mora uvek primećivati na fizičkom telu. Vrlo često i samo fizičko telo daje signale da nešto nije u redu sa emocijama. Osećati možete samo u sadašnjem trenutku. Svi neprijatni osećaji vezani za neko sećanje potiču od načina na koji ih pamtite. Tada ste se osećali loše. Jednom je dovoljno. Najlakši način da ponovo prizovete neprijatna sećanja vezana za neki doživljaj iz prošlosti je da ih se prisetite bez distanciranja. Morate biti tamo, videti sve sopstvenim očima i sve još jednom osetiti. Ta osećanja u sadašnjosti mogu se ublažiti distanciranjem od sećanja tako što ćete se izmestiti iz sećanja i posmatrati sebe u toj situaciji. Ako želite da radite na svojim fobijama, bilo bi dobro da vas prijatelj provede kroz ovaj postupak. Naravno, to možete i sami uraditi. Bilo bi dobro, da ako sami radite, nabavite kristale - melanit ili neki fosil (turmalizovan fosil, na pr.), koji će vam pomoći da lakše otputujete u prošlost; kristal - okamenjeno drvo, koji će vas držati kao sidro za podlogu da ne ,,odlebdite''; gorski - koji će neutralisati sve loše emocije i ametist koji će vam pomoći da uspostavite unutrašnji mir. U sobu u kojoj ćete raditi unesite što više svojih kristala; ako imate i druze ili geode – gorskog, kalcita, celestin, generator, akva auru.... Prva faza je da se pripremite za putovanje u prošlost; postavite jaka sigurnosna sidra. To bi trebalo da bude kristal okamenjeno drvo i treblo bi da razmišljate o situaciji kada ste se osećali sigurno (u nečijem zagrljaju, u svom krevetu, u svom stanu..... Druga faza je da zamislite kako sedite u bioskopu i kako posmatrate zaustavljenu sliku na ekranu. Uz vas neka budu - melanit, pitersit, ili čak neku školjku i gorski . Čvrsto ih stežite u rukama. Treća faza je da odete u prošlost na vremenskoj liniji sve do tačke kada ste doživeli to neprijatno iskustvo, ili do događaja koji je uticao na stvaranje fobije. Odmotajte film o ovom događaju od momenta kada ste se osećali sigurno pred sam događaj, sve do momenta kada je ta neposredna opasnost postala prošlost, a vi se osećate ponovo sigurno. Vidite sebe iz mlađih dana kako prolazite kroz iskustvo na ekranu. Ukoliko su emocije isuviše jake, prekinite i odmah ispraznite ekran. Ponovite film, ali promenite slike na ekranu – neka budu, recimo, tamnije, manje ili udaljenije da bi se smanjio intenzitet negativnog sećanja. To je sve deo usaglašavanja sa iskustvom. Četvrta faza je da čestitate sami sebi jer ste uspeli da proživite iskustvo i da olakšate sebi život u sadašnjem trenutku. Peta faza je da zamislite kako ste koraknuli u ekran da biste svom mlađem ja dali toliko potrebnu podršku i ohrabrenje. Možete se obratiti svom mlađem ja kao da se obraćate nekom drugom, rečima: ,,Ja sam iz budućnosti, preživeo si, u redu je. Nećeš morati to više nikada da prolaziš''. Osoba u sadašnjosti sa snažnim resursima, znajući ono što zna, može da se izbori sa tim događajima. Za vreme ove faze držite u rukama gorski i ametist. Ako je u stvarnom događaju postojala prava opasnost, onda je u redu imati neke strahove u vezi sa tim. Na primer, ako je u pitanju strah od zmija, korisno je imati dužno poštovanje prema zmijama i opasnosti koje one predstavljaju, ali onesposobljujući strah je beskoristan i nestaće. Ali, ako je to strah od zatvorenog ili otvorenog prostora, morate sebi da priznate da je to potpuno nerealan strah. Pa, ništa loše vam se ne može desiti ni unutra ni napolju. Ako je to strah od roditelja i onda je i to nerealno – sada ne mogu ni da vas grde, ni da vas kažnjavaju, ni da vas kritikuju. Ako je to strah od žena, zapitajte se da li se to plašite majke, ili ako je to strah od muškaraca, možda se još uvek plašite oca. Ako je to strah od vezivanja, idite u događaj kada ste se osetili vezanim za nekoga, ili nešto. To je ondašnje iskustvo i ako ga još jednom proživite, ne postoji opasnost da to ponovo prođete. Jednom proživljeno iskustvo se ne može vratiti. Šesta faza je da dovedete sebe iz mlađih dana sa ekrana u svoje sopstveno telo i dopustite mu da se oporavlja u miru neko vreme. Kristale koje ste koristili u ovoj tehnici samopomoći, držite neko vreme uz sebe. Narednih dana čak i kada spavate, neka gorski i ametist budu uz vas. Na neki način fobije su pravi uspeh; snažne, zavisne reakcije zasnovane samo na jednom iskustvu. Ljudi nikada ne zaborave da reaguju fobično. Ljubav na prvi pogled je najbliža dobroj fobiji. Bilo bi dobro da sebi i drugima stvaramo dobre fobije. Kada se neko nauči da se svaki put neizostavno plaši pauka, a da na isti način ne nauči da se oseća dobro kada ugleda lice voljene osobe?